Ovo je prvi album NWa koji sam chuo, I uopshte prvi metal album (ako izuzmem albume metalike I Mejdena, koje sam vec ranije slushao) koji mi se dopao. Naravno, mozda naneprofesionalnije uradjen album ovog benda, ali meni je veoma drag, I po mom mishljenju veom dobar, chak bolji I od nekih kasnijih njihovih ostvarenja. Vidi se da su josh uvek bili neiskusni u aranziranuju pesama, da su snimali u rudimentarnom studiju I d aim je budzet bio prilichno ogranichen, ali opet kad su pesme kvalitetne a muzichari dobri, sve te nevazne pojedinosti padaju u vodu. Ovo je I jedini njihov album koji je obavijen tom nekom melanholijom, atmosferom cheznje, iz muzike prosto izbija odsjaj zalazeceg sunca, magija Severnih divljina, da ne pominjem flautu koja je na ovom albumu veoma bitan element, I koja daje celom albumu jedan melodichan aspekt. Tarjini vokali su fantastichni, u isto vreme I operski (koliko je to mogla devetnaestogodishnja studentkinja da postigne), ali I veoma emotivni…..u nekim pesmama mi se chak chini kao da je plakala u toku snimanja…..Ali I clean vokal joj je veoma dobar na tom albumu…..Najlepshe pesme sa tog albuma su prelepa akustika Angels Fall First (o kojoj bih mogao da pishem satima I satima bez presushenja inspiracije), beauty and The Beast I Nymphomaniac Fantasia (ne znam zashto Tuomas sere da se kaje shto je napisao tu pesmu, to je savrshenstvo, I textualno I muzichki), a Lappi je, kao shto sam na jednom od proshlih foruma rekao, dokaz da 4 muzichara mogu postici vishe nego 4 orkestra, samo kad imaju ideje dovoljno genijalne kao shto je ova epopeja o Charoliji Severa. Ipak, jedina pesma koja mi kvari utisak jeste Elvenpath, jer nisam neki ljubitelj tako ochiglednog powera, a I text je prilichno bez veze, bar za mene. Da, zaboravio sam da napomenem da se u pesmi Know Why the Nightingale Sings moze nazreti pravac kojim ce se bend kretati vec od narednog albuma. Toliko od mene………
