Pre par dana Zeka i ja kupujemo piće u dućanu kod njegove zgrade. Kako je radnja poprilično mala, stvorila se neka gužvica. Dotični gospodin o kome je reč u ovom postu se obraća Zeki…
N.N.:”E izvini, ajd mi dodaj tu dvolitru Lava da se ne probijam…”
Zeka se instinktivno maši za dvolitru Lav 7 piva…
N.N.:”Ne, ne tu, nemoj to jako pivo, daj mi običan lav, vozim…”
Ovako nešto je definitivno moguće samo u našoj zemlji…
U petak se nas četvorica mlađanih odlučismo da izađemo. Nakon početnog ispijanja absintha i male količine Holsten Q-pack piva (neka nova flaša), odlučili smo da još malo eksperimentišemo i odemo u novootvoreni lokal, pod nazivom “Dragon”.
Pošto definitivno nisam mogao više da pijem, odlučio sam da uzmem guaranu. Ostatak ekipe se odlučio za litarske (?!) krigle točenog piva! Elem, konobarica pod imenom Dijana donese naša pića.
Epilog je sledeći: iako je moja konzerva guarane bila sveža (makar po datumu proizvodnje), bila je potpuno out, bezukusna, sjebana, nikakva. Čonka, Zeka i Bojan su takođe uzeli mali gutljaj i složili se samnom. Dijana was summoned among us once again…
Ja “Ovo ti je izgleda pokvareno, ne znam…”
D: “Pa valja rok, nemoguće…”
Ja: “Probaj, ajde jbn probaj!”
D: *srk* “U jbt, stvarno…”
Šef: “U čemu je problem? *srk* U jbt, donesi mu drugu”
I tako i bi… druga konzerva je stigla. Otvorio sam je i…
Ja: “Jel ti mene zajebavaš?”
D: “A daj bre, nemoguće… *srk* E ne verujem…”
Ja: “Zajebi bre, donesi mi kolu”
Prosto neverovatno, ali izgleda da je cela serija bila pokvarena ili tako nešto. Uglavnom, dobili smo da igramo free bilijar do kraja večeri, Zeka se upucavao konobarici a Čonka se napio kao smuk. Bila je jako zanimljiva partija…
Guarana - no sleep!
Pre nekog vremena sam odlučio da sve moje VHS kasete prebacim u digitalni format, jer mi VHS plejer odavno ne radi (valjda) a i komotnije mi je da gledam ovako.
Među prebačenim snimcima je i kaseta sa dodele diploma u osnovnoj školi “Sever Đurkić”. To je bilo, sada već davne, 1998. godine, juna meseca. Evo kratkog isečka moje persone dok primam Vukovu diplomu i posebnu diplomu za uspeh iz likovnog (!?) i neku bzvz knjigu koju nikad nisam ni otvorio. Mnogo se od tada promenilo, porasla nam je kosa, stomaci, apetiti i želje ali snimak ostaje kao deo večnosti…
Deo večnosti je i ispala koju sam priredio razrednom starešini, profesoru Maliću. Pogledajte uostalom i sami i obratite pažnju na njegovu ruku…
Classic! Mada, nije bilo namerno…
Ako vas zanima, evo i Zeke, koji istrčava kao pastuv iz ergele…
“The Art Of Crapping” je naslov bloga jednog mog ortaka koji je okačio na svoj MySpace. Evo celog teksta, u integralnoj verziji.
Haha, koju sam temu odabrao za prvi blog… Nego, sasvim slučajno mi se desilo da sam kakio go, tj. hteo sam da se istuširam i onda mi krenulo da se kenja i ja to odradim, al mi se dopalo što nisam imao ništa na sebi. I sledeći put, rekoh, ajd da probam da kenjam bez odeće i navučem se. Jes da je malo više posla i to ne treba raditi ako ti se žuri, ali ako imate vremena probajte i nećete se razočarati. Hmmm, sad sam se setio dobrog naslova za ovu temu - The Art Of Crapping…
Lično, nazvao bih ovaj tekst “The Art Of Pooping”… Da li smatrate da treba da ga poslušate ili ne, odlučite sami. Nevertheless, evo linka ka njegovom MySpace profilu.
