Oluja...

Oluja se polako sprema. Dok sedim u svojoj sobi, nesvesno bacam pogled kroz prozor. Tamo negde ka severnoj strani grada, gledam kuće dok tonu u mrak, jedna po jedna. Treći sprat ima ubistven pogled.

Sijalica počinje da treperi, da žmirka. Huk vetra dok razdvaja poluotvorene prozore dopire do uha. Cvili i moli da uđe. Zatvaram prozor. Računar gasim poslednji. Dok gledam, po ko zna koji put, pozdravnu poruku, teško se mirim sa tim. Kao eutanazista čupam mu i crni, masivni tračak života iz napajanja, za svaki slučaj.

Napokon, nestaje struje. Dok se borim da pronađem bilo kakav izvor svetlosti, oblaci postaju sve izraženiji.

Gusti su, crni, memljivi. Ne znam kako se tačno zovu ali mi se čini da su ovde već vekovima. Parade malih delova defiluju kraj prozora, obavijaju i moju zgradu, dušu, nas sve. Displej na telefonu isto žmirka, i čini se tamnijim nego ikad.

Sapatnike i saputnike u crnilu nalazim u predsoblju. Moj otac, po običaju, već radi na problemu. Kao hirurg, povrnutih rukava, hitro odvrće osigurač i još neke delove kojima ne znam čak ni ime. Pomalo se i stidim toga, ali prihvatam činjenicu da će on uvek biti veći “majstor”. Moja majka, mogu slobodno dodati “Tereza” na to, poput princeze iz bajke izvila se kroz prozor i doziva i znane i neznane da se sklone od kiše i oluje. Slabašan izvor svetlosti, ako ne računam očevu baterijsku lampu, je i dalje displej mog telefona kome neprekidno pritiskam broj pet da bih mu produžio agoniju… 5… 5… 5… 5…ž

Iz ostave uzimam dva para klešta, za svaki slučaj. Dok ga gledam kako obema rukama “operiše”. Silazim niz zgradu, 64 stepenika. Moram da brojim jer je mrkli mrak. Buljuk ljudi, čini mi se, koje je moja majka pozvala, mimoilazi me, uz odsutno pozdravljanje. Po osećaju shvatam da sam blizu izlaza. Crnilo u ulazu zgrade je potpuno i sveprisutno. Napokon izlazim. U poslednjih nekoliko minuta crni oblaci su potpuno prekrili moj grad. Stojim ispred zgrade, nema automobila i mirno, sa puta, posmatram nebo. Sve što vidim su tragovi koji prolaze. Tek poneki slabašno osvetljeni prozor na mojoj zgradi me navodi do ulaza, potpuno izmučenog odsustvom svetlosti.

Par koraka i nalećem na stepenik, za koji sam znao da je tu. Padam, polako. U mraku gubite osećaj za vreme. Sledeća tri koraka pravim puzeći i pokušavam da se uspravim. Pod dlanovima osećam sitne kamenčiće koje je naneo vetar. Još pola koraka i uspraviću se. Još samo pola koraka i nalazim sebe pored nekog…

Na dodir je mekano i za trenutak me ne primećuje. Narednog već ispušta takav krik, koji, pojačan mrakom, čini da mi se ledi krv u venama.

Budim se, naglo, silovito. Prelazak u svet realnosti nikada nije lak. Buka poluotvorenog prozora je prvo što čujem. Ustajem i zatvaram ga. Kroz staklo gledam Novi Sad kako se priprema za oluju…

Ovaj put, za razliku od prošle godine, neću napisati da se čujemo u ponedeljak! Zahvaljujući mojoj spretnosti, sada sam u mogućnosti da pišem ovaj blog sa moje uboge Nokije 3510i, tako da postoje velike šanse da (doduše, kraće) izveštaje čitate manje-više redovno!

Radujem se koncertima Nightwish, Tiamat, The 69 Eyes, Sex Pistols, Ministry i još nekima…

Toliko za sada!

Čitamo se!

Pošto ja imam pokaznu, nisam se previše uzbuđivao, ali Alisa nije imala kartu uopšte. Izašao sam kod Bazara dok su nju (ne)ljubazni kontrolori odvezli u nepoznatom pravcu. Posle par minuta mi je poslala sms da je čekam ispred Norka.

Izgleda da se ipak izvukla da ne plati kaznu, niti će joj stići prijava. Kako? Ah, misterije univerzuma… Možda je uspela da ih šarmira ili su oni bolećivi na studentkinje, možda je platila a ne želi da kaže a, opet, možda ih je pozvala na piće…

Svakako, danas nije njen dan, pošto je uspela pre toga da padne ispit.

Kontrolori u GSP su najgori šljam, gori čak i od saobraćajne policije. Zašto? Da bi postao saobraćajac, moraš makar kurs da završiš. Da bi postao kontrolor u GSP, potrebno je da imaš što manji IQ, da budeš što prostiji i neprijatniji, uz dodatak zlobe i totalnog nesaosećanja sa jadnim studentima u ovoj našoj još jadnijoj zemlji.

Ti “cops-wannabe” su najniži sloj ljudi koji pohodi ulice (još uvek koliko-tolikog) lepog Novog Sada.

Evo šta Vukajlija kaže o kontrolorima:

“U poslednjem trenutku, kada “majstor” dodaje gas i zatvara vrata, u onom “nanosekundu” uskače baja niotkuda. Njega niste videli da čeka da svi uđu u bus, njega niste videli da trči prema busu, on se samo pojavio na vratima. I uljudno vas pomerio od vrata, jednim pogledom koji kaže – ljubazan sam. Onda “majstor” zaleti bus, prebaci u drugu i baja sa vrata kači identifikacionu karticu. Da, vreme je za kontrolu vaših karata. Njegova struka ne poznaje milost, on je KONTROLOR GSP-a!”

Zato sam od Milorada tražio da mi dostavi pismeno odobrenje da mogu da se družim sa njegovom ženom. I ono je stiglo u moj inbox…

Ova ideja za pisanje odobrenja je idiJotska i ne spada u domen civilizovanog sveta, al’ evo ti ga, nabijem ti ga na kurac!

Mozes da se druzis sa mojom zenom, Draganom Ponjavic, a da ti ja pri tom ne rascopam glavudzu ili uradim nesto slicno!

Istampaj ovo u hiljadu primeraka i brisi sa njime dupe!

Pozdrav!

Milorad

Be a better friend, newshound, and know-it-all with Yahoo! Mobile. Try it now.

Mejl, kao mejl, očekivan… ali poslednja rečenica koju je Yahoo ubacio… vrh!

Dan treći

Nakonveć uobičajenog ustajanja u 14h dobio sam poruku od moje drage prijateljice i koleginice Olge sa TV Panonije u kojoj me pita da li bih želeo da joj pravim društvo pre odlaska na tvrđavu tog dana i to na utakmici košarkaškog prvenstva U19 – Srbija – USA! Poziv je, naravno, prihvaćen…

No, to je značilo da se mora ići već u 17.30h pošto je basket počinjao u 18h! Nakon kratke stanke u redakciji TV Panonije pokupili smo kamermana i otišli do Spensa. Bilo je malo problema oko akreditacija ali smo nekako upali na sredinu prve četvrtine. VIP Press loža, free drinks, cheerleaders! Yeah, baby!
Utakmicu smo, nažalost, izgubili!

Nakon ovoga, guranje u prepunoj 9-ci da bi stigli na vreme na Đavu… No, i pored svega, zakasnili smo na Midgard! Wisdom je bio bend dana, uz U.D.O. međutim, zbog problema oko kašnjenja satnice, Wisdom su odlučili da ne nastupe Potpuno sranje! Kuga je uskočila umesto njih ali to nije bilo to jer je ovo već treći ili četvrti put da “umalo” pogledam Wisdom. Jbg.

No, makar U.D.O. nije razočarao. Jebeno fenomenalni tr00 metal straight from Germany! Iako dežmekast (dugo sam čekao da upotrebim ovu reč!) i mator, Udo rastura! U solo pesmi gitarista je sišao sa bine, prošao ogradu i nastavio da svira usred publike! Za kraj su svirali megahitove “Metal Heart” i “Balls To The Wall” što nikoga nije ostavilo ravnodušnim!

Posle U.D.O. sam pogledao Bombarder i side-band Marije iz Abonosa – Seraphim. I to je otprilike to. E da, koga sam upoznao/video. Anu (Ana(lna) Ana) koja je volontirala neko sranje te večeri sa nekim smušenim tipom. Pfff… Alisa naravno i njena drugarica Maša koja se polivala vodom u cilju rashlađivanja sebe i zagrevanja ostalih. Neke dve amerikanke koje su actually poreklom iz Bosne ali nevrmajnd! Nadam se da će me mejlovati, treba da im pošaljem Draconic promo. Bile su tako ljubazne da sa mnom podele svoje sledovanje Jack & Coke (Džek Denijels viski i koka-kola, za neupućene) . Prvi put pijem taj miks i bilo je odlično. Jako ali odlično! Pozdrav za njih dve!
Nakon Seraphima sam otišao da knjavam! Tri dana je prošlo a poslednji, najočekivaniji je tek trebalo preživeti!

Dan četvrti

Ujedno i dan koji sam najviše iščekivao! Dakle, dooobro se naspavati pre svega jer sam planirao najduže da ostanem. Na tvrđavi sam već oko 19h. Angusih Sublime su nažalost svirali prvi. Arpad se ošišao i to jako uvrnuto. Standardno odlična svirka. Dan je, zaboravih da napomenem bio rezervisan za death & black metal. Groteska je sledeća – upamtio sam da imaju žensku bubnjara – i to plavušu! Naravno, masa je izjavljivala ljubav. Heteru sam gledao nekoliko puta već, spremaju novi album (a ja nemam još ni prethodni – sic!) ali su ovaj put iskombinovali pesme sa prvog (koji mi je poznat) i pesme sa drugog (apsolutno mi nepoznat) albuma. Nakon Hetere sam ukačio u bekstejdžu May Result kako se šminkaju! Hehe, little miss pageants… MR su stvarno razbili sve, i bili odlični. Savršen set uključujući i “Svetogrđe” kao i propratnu scenografiju u vidu grobljanskih kandila. Tesstimony su bili sledeći ali sam njih odlučio da žrtvujem jer sam otišao do Fusion bine da pogledam šta se tamo dešava pošto su Neredi trebali svirati kasnije. Naleteh na Alisu, Peđu (Kreka), Andžu i ostale sa faksa pa sam prisustvovao venčanju! Ne, nisam bio pijan. Improvizovani matičar(ka) vam je omogućavao da se venčate sa voljenom (ili ne toliko voljenom) osobom i taj brak važi to veče u State Exit! Dakle, Peđa i Tamara, kao prvi par i Alisa i Boris, kao drugi su se zavetovali pred matičarkom u šorcu i uskom topu sa čaršavom na glavi da će se voleti, čuvati i paziti do kraja… hm, Exita? Elem, u ovakvim trenucima mi je žao što nemam aparat ili makar kameru na mobilnom. Jbg. Since I wasn’t the best men, all I needed is to get some wedding gift. Zato sam iskoristio moje privilegije i gvirnuo u bekstejdž Fusion bine gde sam pokupio autogram od Ivane iz Negativa, Alisine omiljene grupe. Usput sam uhvatio i početak Dyko & Wolfgang of Kraftwerk, i sve je bilo po propisu – početak koncerta sa snimcima Autobahn aus Deutschland!
Povratak na Explosive binu me je ostavio bez reči jer su Satyricon, zvezde večeri, izričito zahtevale da SVI ostali sem obezbeđenja izađu van bekstejdža, inače neće svirati. Skroz pederski ali bili su mnogo nadrkani, ko zna iz kog razloga. Svejedno, svirka je bila nenadjebiva – K.I.N.G., Now, diabolical i Mother North na kraju – da napomenem samo neke.
Nakon ovoga sam otišao nazad na Fusion gde su nastupali moji Neredi. Međutim i tamo je sve kasnilo pa sam bio prinuđen a odgledam ceo nastup Edo Maajke. Shit. Čak je imao muda da popljuje britanke – “Jao, baš ste mi svi lepi… ali vam ove britanke kvare prosek.” Ne bih to zvao koncertom ali se nekako završio. Bare, pevač Majki iz Hrvatske, koji su nastupali sledeći, je bio potpuno dezorijentisan i kontuzovan od alkohola. Pravi prototip matorog rokera koji je srećan jedino kad je na bini. A na bini je izgledao kao da će da padne svakog trenutka…
Sve je kasnilo grozomorno mnogo. Ritam Nereda su trebali da nastupe u u 02:30 a počeli su sa svirkom tek negde u 03:30. Previše sam subjektivan da bih opisivao koncert ali ću samo reći da sam imao najbolja mesta in the house. Bio sam na bini i posmatrao publiku koja je ludila. Negde pri kraju nastupa, baš pre Puta beznađa, počelo je da sviće… Fantastičan kraj nastupa.

Negde u 04:45 krenuo sam sa Tvrđave i u gradskom odlučio da ne spavam već da se po povratku u stan spakujem i odmah krenem kući. Bad idea, let me tell you.

Šta reći nakon svega? Proveo sam se i više nego solidno. It was worth it!

Vidimo se sledeće godine!

Dakle, da počnemo…

Dan prvi

Zahvaljujući činjenici da sam tek 11-og uveče saznao da idem na EXIT, sve je moralo biti odrađeno vrlo brzo. U četvrtak (prvi dan festivala) sam krenuo za Novi Sad da pokupim akreditaciju. Iznimno hvala Bobanu (RN) na performer akreditaciji koja mi je omogućila da uđem na festival, pa i u backstage.
Dakle, stigoh u Novi Sad oko 14h, i nakon pokupljene akreditacije sam otišao do stana da ostavim stvari i spremim se jer je ostalo svega 4-5 časova do početka!
Izbor za to veče je bio lak – Explosive bina i švedski Meshuggah. Akreditaciju namerno nisam zakačio na sebe, sve do Podgrađa i čim sam je stavio startovale su me dve devojke da ih uvedem unutra. Normalno, to nikako nije bilo moguće… Po ulasku na VIP ulaz i maksimalnom pretresanju (ponoviće se još tri puta) ugledao sam negde kod Cinema bine pandura kako urinira na travnjak. Izgleda da njima nisu objasnili svrhu Toi-Toi… Da krenemo sa bendovima:
Odium Inc. – pevačica, niska, brutalna, odličan Arch Enemy klon! Zakasnio sam na pola ovoga…
Infest – prva polovina dobro, posle malo smorili.
Kaoz nisu nastupili jer im je pevač uhapšen na ulazu zbog 0.6g marihuane.
Mad/Goya – ovaj put ih nisam propustio, odličan nastup. Za sve pivopije.
Amon Din – najbolji bend večeri, rasturili su sve.
Meshuggah – mnogo ljudi je došlo samo zbog njih, lično nisam ljubitelj. Koncert odlično i profesionalno odsviran, vrlo kompleksna muzika.
Ljudi koje sam video i popričao with: Olja, Marina, Tea (TV Panonija), Frubi i Marina, Alisa & kompanija, Žare Immortal, Nevena (18 Angels), Mikica & Nikola (Alogia), Marija & Jakša (Abonos) Neil & some other guy (beer ambassadors from Ireland).
Nakon ovih nastupa sam se našao sa Alisom i (nazovi) njenim prijateljima kod Fusion stage. Prilično me je izradila, jer mi nije napomenula da su ona i njena drugarica tamo sa svojim boljim polovinama. Nevertheless, na Fusionu sam odgledao kraj EKV Revisited (prilično morbidno zbog glasa M.Mladenovića) i početak KUD Idijota. Oko 3h izjuta više nisam mogao da izdržim i krenuo sam put stana, dosta je za prvi dan…

Dan drugi

Na Explosive bini sam punk i Oi! Petak mi je ionako neomiljen dan, još je ovo bio i baksuzni 13. Tokom Exita sam živeo kao u nekom filmu – ustajanje u 14h, ručak, dnevne novine, tuširanje, Tvrđava, spavanje… Ovaj dan se nije puno razlikovao sem što sam odlučio da nosim jaknu jer sam se prethodnog dana smrznuo kao losos u Rodićevom marketu i što večeras neće biti skoro nikog poznatog.
Opet zanimljivo u Podgrađu. Tri devojke prodaju Blic Exit novine, za 99 din.
Prilazi prva: “Ćao, hoćeš da kupiš novine?”
Ja: “Hmm, I don’t understand you, sorry…”
Prva devojka: “Uh, čekaj… wait! Hej, dođi ovamo da mu objasniš na engleskom” (upućeno drugoj devojci, preko puta ulice)
Druga devojka: “Hello! Well, you have this pages in english, and it’s only one euro” (mada, 1 evro NIJE 99 dinara)
Ja: “Tell me more..”
Druga devojka: “Well, it has program and all other stuff… only one euro, come on, you got one euro!”
Ja: “Well, yeah… But no, thanks anyway… I’ll catch you guys later, enjoy!”
Jadne devojke – mora da su pomislile da sam maksimalna škrtica!
Bendovi:
Tibia – apsolutno mi se nije svidelo, emo sranje
DMT (Distorzija Motorne Testere) – zanimljiv rock, ali ne spadaju na Explosive binu
Provokacija – odličan čistokrvni oi! Jedva čekam da ih gledam u Bečeju 28-og! Ovo im je bio prvi nastup posle 12 godina, kako mi gitarista reče.
Vrisak Generacije – standardno dobro, Gaga i kompanija znaju svoj posao
The Business – zvezde večeri, pokidali su sve! Najviše ljudi, svi skaču, urlaju, znaju sve pesme! Iako su realno matori već, odradili su svaki uložen euro u njih!
Hitman – gledao sam ih već nekoliko puta, međutim nezgodno je bilo sada, ostalo je svega 70-ak ljudi kod Explosive bine jer su svi punkeri otišli na Peter & The Test Tube Babies koji su nastupali na Fusion bini baš tada.
Odlučio sam da popijem kafu koja se besplatno delila, mada je bila više ice coffee nego prava kafa ali nećemo se buniti. Seo sam kod raskrsnice za main stage i posmatrao nepreglednu kolonu ljudi koja je dolazila iz pravca glavne bine nakon Beastie Boys. Čak sam imao čast da prisustvujem svađi (urlanju) nekih engleza (momak i devojka). Doduše, više je to bio ljubomorni ispad jer je ona njega optužila da je merkao neke ribe na Beastima a on nju da je gledala Irce u kampu… Na kraju su se rastali svako na svoju stranu – ona na main, on ko zna gde, prethodno počastivši jedno drugo sa nekoliko sočnih psovki. Mada, oni se svađaju drugačije od nas – primer: “Fuck off, baby!”. Nekako se tu zatekla i Alisa, mada se nismo dogovarali, pa smo posetili rege binu gde sam gledao i slušao nastupe Skadama i Boj Lucki-ja. Nekako u isto vreme kao i juče, sišao sam sa tvrđave oko 3h. Na stanici kod Lovotursa je bilo nas nekolicina i jedan dečko koji je bio prilično pod dejstvom opijata. Kako znam? Pa ko bi pri čistoj pameti odvalio metalni raspored vožnje GSP, spakovao ga u torbu, otvorio svetleću reklamu, izvadio neonku, vrteo je oko sebe kao Bruce Lee i napokon ušao u autobus sa istom? Ni to mu nije bilo dovoljno pa je skinuo plastiku sa sijalice u autobusu i spakovao je u džep?! Luda noć…

Dobio sam backstage propusnicu za sva četiri festivalska dana tako da ćete i ove godine definitivno moći da čitate moj opširni izveštaj… Nažalost, aparat ne nosim ali naćiće se valjda neko da slika

Ove godine prvi put idem potpuno nespreman, nemam pojma šta ću da gledam sem možda 2 ili 3 benda koje sigurno planiram da vidim. Ali ispašće dobro, siguran sam.

Pored Explosive, bine koju ću sigurno posetiti ove godine idem i na Fusion stage i možda na Main, ako bude nešto zanimljivo. Ove godine nemam niti jedan bend koji “moram” da gledam tako da ću uzeti onu knjižicu i hemijsku, sednem i natenane zaokružim (kao sportsku prognozu) čemu ću da prisustvujem. Takođe, idem sam samcijat i sem ako ne sretnem nekog poznatog imaću punu slobodu da gledam šta ja želim.

Downside ovoga je da neću pisati sve do ponedeljka… ali nešto se mora žrtvovati
Kad se vratim, u ponedeljak, sumiramo utiske!