Rendgen, srpski i još ponešto
Protekla nedelja je bila prilično naporna i zanimljiva. Neobjašnjivi i konstantni bolovi u ramenu zbog kojih nisam mogao da spavam. Odlazak kod lekara u subotu baš i nije bio prijatan. Kombinacija lekova koju sam dobio – diklofenak u boolju (znam, znam, perwerznjaci nijedni!), bensedin i brufen u vidu tableta me i dalje čini prilično umrtvljenim. A to je bio tek početak nedelje u kojoj me je čekao ispit…
Pošto lokalna doktorica nije znala da mi ispiše dijagnozu, morao sam da posetim studentskog lekara u ponedeljak. Izuzetno je zanimljivo voziti se gradskim kad si odvaljen od lekova. Elem, čika doca mi je prepisao momentalni rendgen, čisto da budemo sigurni da nije neka povreda u pitanju. Dom zdravlja na Limanu u Balzakovoj je bio prepun matoraca. Mislim da odavno nisam video toliku koncentraciju penzionera. “Ljubazna” medicinarka na šalteru mi je rekla da odjebem… doduše, ne tim rečima. Više onako, suptilno – zakazavši mi snimanje za 7. maj u 14h!
Ovo je značilo da moram da pljunem hiljadarku za privatnog lekara. To mi se uopšte nije svidelo, ali nije bilo drugog načina. Privatna ordinacija u Šafarikovoj je odradila posao za 15 minuta. Malo sam se lecnuo kad je medicinska sestra rekla da se skinem, ali sam shvatio da hoće da se svučem samo do pojasa… Inače bih se izuzetno neprijatno osećao.
Rendgenski snimak je pokazao da nema preloma, kalcifikacije niti bilo šta ozbiljno. Problem koji imam je… uh… sad treba ovo napisati – “akutna upala tetivne ovojnice levog ramenog zgloba”. Sa snimkom nazad kod studentskog lekara. Dotični mi odreže fizikalnu terapiju. I to kakvu! Parafin, dinamička struja, terapija ultrazvukom, masaža i još dve stvari koje ne mogu da pročitam… Kombinaciju legalnih narkotika sam smanjio, po savetu lekara.
Sem ovog gore navedenog, ništa zanimljivo ove nedelje. Ah, da, položio sam jedini (samim tim i poslednji) ispit u ovom roku – preteški Srpski 3: Leksikologija i frazeologija. Dobro, nije on toliko težak koliko ja nisam učio. Sedmica je velika kao desetka, ali ocena nije ni važna. Važno je da sam ja skinuo još jedan ispit sa vrata (uuu, eto jedne fraze, i to somatske!).
I sve ovo sam uspeo da odradim pod lekovima.
Sada imam zasluženih 10 dana raspusta…
Leave a Reply