Ne, ovo je reč o pravoj kupovini preko interneta. Za prvi “item” sam odabrao knjigu sa poznatog sajta Amazon – i to naslov “House and Philosophy: Everybody Lies (The Blackwell Philosophy and Pop Culture Series)”. U pitanju je manje-više filozofska knjiga o jednom o mojih omiljenih junaka, antiheroju Gregory House-u.

Kao što iz priloženih slika možete videti, sama knjiga košta $11,67, dok sa poštarinom to ukupno izađe $19.65. Po današnjem kursu dolara, to je tačno 1392 dinara. Prilično povoljno, uzevši u obzir da je ipak to englesko izdanje i da je prešlo pola planete u paketu. Na paket nije naplaćena carina, sem ovih troškova nije bilo nikakvih “skrivenih”.

Verovatno vas više zanima kako sam uopšte uspeo da kupim ovo? Srpske kreditne kartice (sem AmEx i Intesine NET kartice) ne “prolaze” na Amazonu, pa mi je u pomoć skočio moj dragi prijatelj Aaron iz Amerike, koji je bio dovoljno ljubazan da mi otvori USA debitni račun preko kojeg sam platio ovu odličnu knjigu.

Ova priča ima i epilog, pošto sam otvaranjem USA bankovnog računa uspeo i da verifikujem PayPal nalog i postanem jedan od miliona korisnika sajta EBay!

Ali o tome za koji dan, kada mi stignu diskovi koje sam kupio na ebay-u… Bar se nadam…

• SMS poruke (od devojaka 12 komada, od muškaraca 6, ukupno 18)
• Forumi, Myspace i slično (od devojaka 33 komada, od muškaraca 8, ukupno 41)
• Tel. pozivi (nažalost, samo 4, jedan od muške i tri od ženske osobe)
• Uživo (od devojaka pet komada, od muškaraca četiri, ukupno 9)

Šta nam ovo, u zbiru, govori… Ljude mrzi da zovu, cicije nijedne. Čak više ni sms poruke ne šalju toliko, radije se odlučuju na internet čestitanje.

Kada prevedemo u procente, dobio sam 23.62 odsto muških čestitki i 76.38 odsto ženskih čestitki (ako sam dobro sračunao, pitaćemo Anu, ona je položila statistiku).

P.S. U proteklih 365 dana, nešto više od 10000 unikatnih poseta. Sweet…

Gladan sam = Gladan sam
Spava mi se = Spava mi se
Umoran sam = Umoran sam
Lepa haljina! = Dobre noge!
Volim te = ‘Aj’mo u krevet
Dosadno mi je = ‘Aj’mo u krevet
Šta ti je? = Znači, nista od seksa?
Mogu li da zamolim za ovaj ples? = ‘Aj’mo u krevet.
Mogu li da te pozovem sutra? = ‘Aj’mo u krevet.
Hoćemo li sutra u bioskop? = ‘Aj’mo u krevet.
Mogli bismo na večeru. = ‘Aj’mo u krevet.
Izgledaš umorno, da te izmasiram? = Želim seks za najviše 3 minuta.
Da popričamo = Hoću da ti pokažem da sam intelektualna osoba, ne bih li te tako smotao u krevet.
Te cipele ne idu baš najbolje sa takvom haljinom = Ja sam peder!

Ženski rečnik

Da = Ne
Ne = Da
Možda = Ne
Treba mi… = Ja hoću…
Žao mi je. = Teško tebi!
Treba da razgovaramo = Hoću da kukam
Naravno, samo napred = Nosi se!
Radi šta hoćeš = Platićeš mi kasnije
Nisam loše volje = Naravno da sam loše volje, morončino!
Slušaš li me? = Mrtav si!
Treba da naučiš da komuniciraš = Slušaj šta ti govorim
Budi romantičan, ugasi svetlo = Imam celulit
Tako si muževan = Treba da se obriješ i okupaš
Da li me stvarno voliš? = Sad ću da tražim od tebe nešto komplikovano ili skupo
Baš si uzbuđen večeras = Kako ti ne dosadi da misliš samo na seks?
Biću spremna za pet minuta = Izuj cipele i odgledaj neki film
Koliko me voliš? = Uradila sam danas nešto što ti se nikako neće svideti

Prethodne nedelje imao sam prilike da iskusim prijatnost anestezije i neprijatnost ekstrakcije molara. Broj 7, da budemo precizni.

Privatna ordinacija u Novom Sadu bila je moj izbor, doduše ne primarni. Platio sam 1500 din + 500 za RTG. I tako, 2 somića, za malo anestezije, malo bola i dosta krvi… Talk about self indulgence…

Iako rupa nije velika i nalazi se skroooz nazad, imam utisak da je veličine Limana. No, pošto se iza njega nalazi normalan, razvijen umnjak, za par meseci će se pomeriti napred i biće sve okej…

Goodbye molar, you will be missed…

Evo sine. Ovo na stolu su cigarete. Mene nisi nikad video da sam zapalio, a ni ne vjerujem da hoćeš. Imao sam tu sreću da se nikad ne navukoh. U osnovnoj će pušit` samo najveći kreteni. U srednjoj samo oni koji žele privuć` pažnju. Na faksu oni koji su se u međuvremenu navukli. Ovisnost ti je jedna jako glupa stvar. Kao moje žderanje pre spavanja i pivce s ortacima? Mmmmh – da. U životu ćeš i ovako i onako tu i tamo popušit`, pa ti je to sasvim dovoljno. A i glupo je bacat` 5e dnevno u dim. To što će najgluplje i najzgodnije cure u razredu uvijek biti u društvu pušača – a j**at ga. Viša sila. Farmaceutima uopste nije stalo da nađu lek protiv raka u sledećih 50 godina jer i ovako jako fino žive, a uvek će ti se u društvu naći neki fini šupčić koga će nervirati tvoj dim i kojeg će stalno duvati od sebe, nepodnošljivo ti se penjući na k***c. Da ne spominjem kad se prvi put zaljubiš u nepušačicu… I smrdeće ti prsti, i brkovi ce ti požuteti, ružno ćeš kašljati i sj**aće te rak. Najgore od svega je što ćeš bar dvadeset puta pokusati prestati. Sine, *****i to.

Mjuza

Moj tata je imao problema sa svojim starcima kad je šezdesetih bubnjao u rok-bendu. Ja sam imao problema kad sam sa svojih 16 slušao Pistolse i Ramonse s` popratnim zihericama i skakanjem po sobi (ponajviše kad sam opizdio glavom u štok). Ti ćeš imati problema kad za 15 godina netom probuđen uđem nadrkan u tvoju sobu i čujem kako puštaš što god se već bude slušalo u proljeće 2021. Što uostalom možeš očekivati od matore drtine koja ne voli opere osim ranih Mozartovih, ni jazz, dance, jazz-dance, rnb, soul, pevačice ouosteno, rap, hiphop, rave, trance, one p***re s gelom u kosi i p***astim glasovima gde ih peva 5, a čuje jedan, kravetine sa Pinka u dopičnjacima, cigane sa harmonikom, ljigavi pop, a od narodnjaka mi se povraća… Jesam ti pričao kako si mi do 6 meseci najbrže znao zaspati uz AC(udar groma)DC i Deep Purple? I da si mrd`o guzom i cerio se na Minimalizam? Uglavnom, imaš mojih 2000 CD-ova, kaseta i ploča pa ćeš valjda štogod i naći. A ako se i raspizdim, to je zato jer me pregazilo vrijeme i jer mrzim trendove. Uostalom, snimio sam ti Misfits for babies i od prvog rođendana te tešem…

Auto

Auto je tu da ti služi, a ne da ti služiš njemu. Zato ne robuj skupim i ogromnim autima niti ne ulazi u kredite zbog kojih ćeš morati jesti štapiće i piti mineralnu light, nego nabavi nešto vozljivo da ti bude funkcionalno. Ogromni auti su ionako kompleksaški substitut za mali mlohavi k***c u mužjaka, i sitni, zlobom oglodani mozak u žena. Kad sam se vratio iz JNA tata mi je platio vozački. Kad sam ga žicao da mi posudi onu krshinu od žute Jette koja je preminula koju godinu kasnije, rekao je da auto nije igračka i da ga kupim sebi jedan kad zaradim. Onda je došao rat i sve je otišlo u ***** m*******. Tata je kao pravi pošteni Srbin dobio otkaz i otišao u rat gde je ostao bez bubrega, a mi smo iz srednjeg prešli u malo niži stalež (svakom njegova sarma), pa sam za kredit za Clia, zaradio tek u 33-oj nakon puno čišćenja snega, nošenja brašna i čišćenja podruma. Tebi ću platiti vozački kad napuniš 18. Do tad ću jako dobro razmisliti hoću li ti dati voziti moj auto, ili ću biti sebično g**no ko moj stari. Koji je tim svojim postupkom navukao moju mržnju, ali i definitivno spasio neodgovornog majmuna sklonom alkoholu da ne pogine za volanom u vrlo kratkom razdoblju i u smrt povede za sobom još koje nevino biće. Hvala ti stari. Jes da si bio vagina, ali imao si pravo. Oprošteno…

Televizija

Filmovi koji su meni sjajni, tebi će biti spori i dosadni. Puno je bolji osecaj smejati se profinjenim komedijama i kontati dubinu i smisao nekih filmova, ali za to moraš razvijati mozak. Mozak se razvija učenjem. Učiš dok si živ i to u školi, s društvom, roditeljima i kad si sam. Najlakše je ceo dan buljiti u TV i tako ćeš garantovano zatupiti jer su TV programi stvoreni od strane retardiranih ljudi za retardiranu populaciju, a vredi svaka stota emisija koju vidiš. Gledaj TV dva sata dnevno i probaj da barem pola od toga bude nešto korisno. Samo jedan čovjek u Srbiji živi od gledanja televizije, a i taj je potkupljen, pa se ohladi što pre. Reklame imaš na mom hardu. Dobre reklame, ne ove za švarckof i uloške. Ne sine, žene nemaju plavu krv i fleku od bureka ne mozes isprati nikakvom *****m materinom. Humorističke serije koje vrijede su već odavno snimljene, pa ćeš ih imati arhivirane u fioci s` dvd-ovima. Ne u onoj ladici. Tu ne diraj,
REKAO SAM TI!

Kompjuter

Za svaki sat vremena što visiš na kompu moraš napraviti 100 sklekova, 200 trbušnjaka i 10 zgibova. I moraš pustiti tatu da te pobedi koji put. Koje ti je uzivanje stalno razvaljivat` čiču otromboljenih refleksa a ? Evo ti mame pa joj uvali da vodi Borac ili Genčerdirlidirli kroz ligu prvaka. k***c, to je nestvaran svet. Igraj se kad pada kiša ili umesto da gledaš spanske serije na tv, ali daj se kreći i živi. Ma kakav internet, kakvi bakrači. To na četovima su ti sve frigidni gabori koje niko ne želi jer su ružne, kako ne kontas ?!?! Kad je vidiš uživo i shvatiš da su stavile tuđe sise – pozlit će ti. Nađi si par ljudi s drugih kontinenata i dogovori da putujete i nađete se. Blog ni ne pomišljaj otvoriti. To ti je za lenčuge koji se ne usudjuju izaći iz svojih jazbina. Ja? Pa imam svoj blog. Ali to je zato što ćemo se zbog njega jednog dana obogatiti, videćeš!

Izlasci

Pivo u krčmi je duplo skuplje od piva u dućanu, pa ti je bolje naći ekipu s kojom ćeš svirati i pevati u parku nego udisati dim i slušati Radio Krnjacu s` gomilom mediokriteta koji vrte kutiju cigareta oko najduže ose, gledaju u prazno i pojma nemaju šta će sa sobom. Kafa je k***c. Glupa navika. Možeš i bez nje. Noćni klubovi ti se dele na one za seljačine gde puštaju narodnjake i gdje ćeš pokupiti sidu, šaku ili metak, i one druge. Ako odeš na splav, znaš da su ti vrata mog dvorišta uvek otvorena, ali ona kućna više ne. Ionako te plavuše u minicama neće j**at` pet posto jer nemaš ni para ni makinu ni koks. Što se tiče onih drugih, osim što ti nikad neće odgovarati mjuza i što će te boleti uši i mozak, zapamti da žene pre izlaska troše barem sat vremena da se namažu, i da to što si video uveče sigurno neće biti ono isto pored čega ćeš se probuditi ujutro. A i piva je mala i triput skuplja nego u radnji, pa se vi bolje skupite kod nekog i napravite
privatni parti.

Sport

Sine, bavi se sportom. Ne profesionalno jer ćeš zatupiti. Ne ni s puno sportova jer ćeš se razvodnjiti. Ne nekim sportom od kojeg nema vajde, tipa hokeja na travi, lacrossea, sinhroniziranog plivanja ili skvos. Ni veslanjem. Nećeš mi u cilj leđima ulaziti. I ne fudbalom jer ne želim da ti 50.000 ljudi psuje mater jer si pogodio stativu. Ni košarku jer će te terat` u k***c kad budes sedeo ispred njih u bioskopu, a i niko ti neće moći naći patike broj 53. Mogao bi odbojku, ali ćeš sj**at` zglobove i prste dok će te u rukometu non-stop mlatit`. Ili vaterpolo, ali ćeš se usvinjit` 25 kila isti dan kad prestaneš trenirati. A u bazenu ćeš odma` pokupit` gljivice. Za skijanje i tenis ti nemam para, a na borilačke veštine te ne dam iz principa. Sine, jel se baš moraš baviti sportom?

Kompjuterske igrice

Sine, to ti zaglupljuje. Nas su matorci isterali na dvorište, dali nam loptu ili klikere i pokupili kad bi pao mrak. A kad bi pao mrak, pranje i u krevet, eventualno si mogao čitati neku knjigu ili gledati jedan od dva TV programa koji su završavali u 10 i 11. Igrice su ti za k***c. Zaradićeš dioptriju, grbu, nikad nećeš pobediti, a ako i dođeš do zadnjeg nivoa, neki će kreten u japanu napraviti još 1800 novih. A do tad će ti najveći mamlazi u razredu pokupiti najbolje komade. *****i to i idi igraj fudbal.

Alkohol

Nemoj početi pit` pre osamnaeste jer ćeš prestati rasti, organi će ti zakržljati, a moždane ćelije prepoloviti. Kad i počneš, loči obazrivo, polako i inteligentno. Uvijek će se neko u ekipi zapiti ko svinja, a nije nužno da to budeš baš ti. I probaj piti kvalitetno, a manje, jer nije poenta popiti najviše, nego se najbolje zabaviti. Najveći je merak sedeti pripit sa strane i gledati nekog kako jede opuške ili piša po mački. Prije spavanja se lepo izrigaj, napravi sendvič, popij litru vode i eventualno popij kafetin ako vidiš da se sprema zlo. Mamurluk inače ujutro najbolje liječi rasol. Od alkohola ti garantovano raste bojler. Ribe ne vole bojleraše. Zapamti to. Zašto ja pijem? Pa nije mi niko rekao ovo što ti sad govorim. Sad vrati to pivo u frižider.

Droga

Sine, drogiraju se glupi ljudi. A ti nisi, niti želiš biti glup. Od trave ćeš se smejati 15 minuta, a onda ćeš dva sata biti u kurcu. Od skanka će ti 20 minuta biti veselo, a onda ćeš tri sata biti u kurcu i još će ti pišacka smrdeti 12 sati. Od bombona će ti se vrteti u glavi i skakati i nećeš moći zaspati 8 sati, od koke će ti smrdet u ustima na ren i nakon sat vremena ćeš shvatiti da si dao 100 eura da bi ti sat vremena bilo malo bolje, ako si dobre volje ili dosta gore, ako si loše. Kao i sa svakom drogom, uostalom… LSD rade neki sumnjivi tipovi u sumnjivim labosima i ako stave jednu j**enu kap više na taj list papira koji ćeš posisat` da bi nakon toga video ljubičaste leptire kako ti gmižu po glaviću dok ti oko putuje na obližnji hrast – ode ti u ***** m*******. Mislim, ne ti. Tvoj mozak. Ubrizgaš li si hors, daću ti i injekciju s AIDS-om, pa da odmah prekratimo muke. Samo te dvije stvari molim u životu. Ako se meni nešto dogodi, pazi na ostatakfamilije i nikad nemoj imati veze s drogom. Hvala ti.

Oružje

j**alo te oružje. Oružje nose kompleksaši koji nisu dovoljno jake ličnosti da bi nešto dokazali rečima. Ako ti neko zapreti oružjem, reci mu da je u pravu i da ti sad ideš kuci. Nabaviš li veći gan od njega, on će nabaviti još veći i tako u krug dok neko nekog ne upuca. Onda ćeš ići u zatvor ili na groblje. S tim da u grobu nema p***ra i da se niko iz zatvora nije vratio normalan i onda uspeo pošteno živeti jer niko ne želi imati posla sa zatvorenicima koliko god oni nevini bili. S druge strane, ako misliš pravdu isterivati noževima i pištoljima, onda idi u neku vojsku i uživaj. Previše ima takvih idiota po ulicama da bi i ti bio jedan od njih. U tom slučaju – mene zaboravi.

Seks

Seks je najbolja stvar na svetu. Ali da ti sad dam svemirsku letelicu i pustim te da voziš, zakucali bi se u prvi asteroid. Tako je i sa seksom. Trebaš prvo naučiti neka pravila da bi onda uživao do jaja. Lako je j**at`, ali je još lakše naj**at`. Osim što možeš dobiti neku gadnu boleštinu od koje ćeš morati ići piškiti s čajnom kašikom, a čike u bijelom će ti raditi bris uretre (što ti nikako ne želim objašnjavati), vrlo lako možeš upropastiti najmanje tri života ako ideš karati bez zaštite i ružna djevojka s tuluma zatrudni. Prema tome pamet u glavu. Ne preporučujem ti seks pre sedamnaeste, a ako ideš guzit` bez kurtona, to ti je isto kao da jedeš krempite s poda javnog wc-a. Neki k***c ćeš već pokupiti.

Žene

Sine, ovo malo penisa što ti landara među preponama je nešto što te razlikuje od osoba koje na tom mestu imaju rupu. One su jako drukčije od nas. Čuvaj se žena. Nikad ni u jednoj ženi nećeš imati prijateljicu, jer se ili ti sviđaš njoj ili ona tebi, pa se neko izvlači na prijateljstvo samo da bi joj bio bliže. Ako se ona zaljubi u tebe, biće ti dosadna i odj**aćeš je kad nađeš neku s većim sisama. Ako se ti zaljubiš u nju, čim oseti – ili će ti uzeti sve pare i odj**ati, ili će te samo odj**ati. Žene imaju taj fantastičan gen, da što si bolji prema njima – to će one biti gore. A neki se parovi i nađu. Šatro. Sine, budi muško, pokaži zube, i kad ima neki glupi zahtev, nikad joj ne izađi u susret nego lupi šakom o sto. Jer ćeš biti šupak ko tata…

Tekst je preuzet sa RibaFish bloga…

Oluja...

Oluja se polako sprema. Dok sedim u svojoj sobi, nesvesno bacam pogled kroz prozor. Tamo negde ka severnoj strani grada, gledam kuće dok tonu u mrak, jedna po jedna. Treći sprat ima ubistven pogled.

Sijalica počinje da treperi, da žmirka. Huk vetra dok razdvaja poluotvorene prozore dopire do uha. Cvili i moli da uđe. Zatvaram prozor. Računar gasim poslednji. Dok gledam, po ko zna koji put, pozdravnu poruku, teško se mirim sa tim. Kao eutanazista čupam mu i crni, masivni tračak života iz napajanja, za svaki slučaj.

Napokon, nestaje struje. Dok se borim da pronađem bilo kakav izvor svetlosti, oblaci postaju sve izraženiji.

Gusti su, crni, memljivi. Ne znam kako se tačno zovu ali mi se čini da su ovde već vekovima. Parade malih delova defiluju kraj prozora, obavijaju i moju zgradu, dušu, nas sve. Displej na telefonu isto žmirka, i čini se tamnijim nego ikad.

Sapatnike i saputnike u crnilu nalazim u predsoblju. Moj otac, po običaju, već radi na problemu. Kao hirurg, povrnutih rukava, hitro odvrće osigurač i još neke delove kojima ne znam čak ni ime. Pomalo se i stidim toga, ali prihvatam činjenicu da će on uvek biti veći “majstor”. Moja majka, mogu slobodno dodati “Tereza” na to, poput princeze iz bajke izvila se kroz prozor i doziva i znane i neznane da se sklone od kiše i oluje. Slabašan izvor svetlosti, ako ne računam očevu baterijsku lampu, je i dalje displej mog telefona kome neprekidno pritiskam broj pet da bih mu produžio agoniju… 5… 5… 5… 5…ž

Iz ostave uzimam dva para klešta, za svaki slučaj. Dok ga gledam kako obema rukama “operiše”. Silazim niz zgradu, 64 stepenika. Moram da brojim jer je mrkli mrak. Buljuk ljudi, čini mi se, koje je moja majka pozvala, mimoilazi me, uz odsutno pozdravljanje. Po osećaju shvatam da sam blizu izlaza. Crnilo u ulazu zgrade je potpuno i sveprisutno. Napokon izlazim. U poslednjih nekoliko minuta crni oblaci su potpuno prekrili moj grad. Stojim ispred zgrade, nema automobila i mirno, sa puta, posmatram nebo. Sve što vidim su tragovi koji prolaze. Tek poneki slabašno osvetljeni prozor na mojoj zgradi me navodi do ulaza, potpuno izmučenog odsustvom svetlosti.

Par koraka i nalećem na stepenik, za koji sam znao da je tu. Padam, polako. U mraku gubite osećaj za vreme. Sledeća tri koraka pravim puzeći i pokušavam da se uspravim. Pod dlanovima osećam sitne kamenčiće koje je naneo vetar. Još pola koraka i uspraviću se. Još samo pola koraka i nalazim sebe pored nekog…

Na dodir je mekano i za trenutak me ne primećuje. Narednog već ispušta takav krik, koji, pojačan mrakom, čini da mi se ledi krv u venama.

Budim se, naglo, silovito. Prelazak u svet realnosti nikada nije lak. Buka poluotvorenog prozora je prvo što čujem. Ustajem i zatvaram ga. Kroz staklo gledam Novi Sad kako se priprema za oluju…

Pošto ja imam pokaznu, nisam se previše uzbuđivao, ali Alisa nije imala kartu uopšte. Izašao sam kod Bazara dok su nju (ne)ljubazni kontrolori odvezli u nepoznatom pravcu. Posle par minuta mi je poslala sms da je čekam ispred Norka.

Izgleda da se ipak izvukla da ne plati kaznu, niti će joj stići prijava. Kako? Ah, misterije univerzuma… Možda je uspela da ih šarmira ili su oni bolećivi na studentkinje, možda je platila a ne želi da kaže a, opet, možda ih je pozvala na piće…

Svakako, danas nije njen dan, pošto je uspela pre toga da padne ispit.

Kontrolori u GSP su najgori šljam, gori čak i od saobraćajne policije. Zašto? Da bi postao saobraćajac, moraš makar kurs da završiš. Da bi postao kontrolor u GSP, potrebno je da imaš što manji IQ, da budeš što prostiji i neprijatniji, uz dodatak zlobe i totalnog nesaosećanja sa jadnim studentima u ovoj našoj još jadnijoj zemlji.

Ti “cops-wannabe” su najniži sloj ljudi koji pohodi ulice (još uvek koliko-tolikog) lepog Novog Sada.

Evo šta Vukajlija kaže o kontrolorima:

“U poslednjem trenutku, kada “majstor” dodaje gas i zatvara vrata, u onom “nanosekundu” uskače baja niotkuda. Njega niste videli da čeka da svi uđu u bus, njega niste videli da trči prema busu, on se samo pojavio na vratima. I uljudno vas pomerio od vrata, jednim pogledom koji kaže – ljubazan sam. Onda “majstor” zaleti bus, prebaci u drugu i baja sa vrata kači identifikacionu karticu. Da, vreme je za kontrolu vaših karata. Njegova struka ne poznaje milost, on je KONTROLOR GSP-a!”

U pitanju je bio običan tuš. Or so I have thought…

Naime, u stanu koji se nalazi u samom centru grada i košta 450 evra mesečno nema redovno kupatilo. Ima wc šolju i rupu u podu. Osećaj je potpuno uvrnut. Kada uključite tuš i krene da prska po podu imate utisak da ste započeli poplavu koja se nezadrživo širi.

Voda prska po pločicama, šolji, vratima, podu, a najmanje po vama… Once in a lifetime expirience, nikada se nisam toliko istraumirao.

I ne, nemaju grudi na zidu koje istiskuju shower gel… Damn!

Don’t you wish you were a child again
Just for a minute… Just for a minute more…”

Mnogo je lepo kada si dete. Na stranu to da te svi tetoše i gnjave i brinu se oko tebe. Sve je nekako lepše kada si klinac, dok još nisi ni stasao za školu. Imaš roditelje kojima si najvažniji, bake i deke da ti kupuju slatkiše i strine, tetke da ti daju onaj specijalni poljubac koji tako mrziš ali nekako ne možeš bez njega.

To je bilo vreme u kome sam ja uživao. Zaista, ni trunke brige na tvom umu, ni zrnce nespokojstva u detinjoj duši. A ako smo se i brinuli oko nečega, bilo je oko pušaka, pištolja ili lutkica, zavisi šta je ko preferirao. A onda, nekako se sve promenilo, sve je to nestalo. Problemi, brige, svađe, rastajanja… Smrt.

Život je mnogo jednostavniji kada si dete. Ne nosiš masku, iskren si. Nije ni čudo da neki ljudi ostanu deca ceo svoj život.

Kupite mi vremeplov, hoću da se vratim u 1988. godinu…

Kao tribute svim ljudima sa kojima sam išao u osnovnu i srednju školu postavio sam kompletne snimke VHS kaseta proslava koje sam prebacio na dvd.

Snimak dodele diploma i svedočanstava u skoli Sever Djurkic u Bečeju (jun 1998. godine)

Poslednji školski dan maturanata Gimnazije Bečej, predstava u pozorištu i proslava mature u hotelu Bela Lađa (jun 2002. godine)

Deo večnosti je i ispala koju sam priredio razrednom starešini, profesoru Maliću. Pogledajte uostalom i sami i obratite pažnju na njegovu ruku…

Classic! Mada, nije bilo namerno…

Ako vas zanima, evo i Zeke, koji istrčava kao pastuv iz ergele…

Kraj je najgori, poslednjih 3 minuta. Bukvalno osećam kako se elektrode pune strujom da bi naredne sekunde ispalile impuls u moj rameni mišić. I tako na desetine puta… Ne znam koja je jačina struje u pitanju ali osećam grčenje sve do lakta na jednoj i do pola leđa na drugoj strani… Pretty cool, huh?

Druga neprijatna stvar je galvan. Zavežu mi mokri sunđer sa elektrodom za dlan a drugu elektrodu (i sunđer) na rame. Puštaju 8.5 mA struje, 15 minuta. Sve preko 8.5 već poprilično peče. Šta je tu neprijatno? Pa prvo, hladan sunđer. Drugo, nemaju svi kao ja probleme sa ramenom ili rukama. Masa ljudi dolazi na tretman kolena i kukova. Nije mi baš kul da držim na ležima ili u ruci sunđer koji je neko stavljao ko zna gde… ali šta da se radi.

Ubedljivo najgore mi je to što moram dva puta dnevno da idem. I što mi se čini da su svi tamo kao porodica a ja kao stranac. Ko će dočekati kraj tretmana… Mada, ima uvek i gorih, na galvanu sam danas sedeo do čoveka kojem je to bio 96. tretman…

Pošto lokalna doktorica nije znala da mi ispiše dijagnozu, morao sam da posetim studentskog lekara u ponedeljak. Izuzetno je zanimljivo voziti se gradskim kad si odvaljen od lekova. Elem, čika doca mi je prepisao momentalni rendgen, čisto da budemo sigurni da nije neka povreda u pitanju. Dom zdravlja na Limanu u Balzakovoj je bio prepun matoraca. Mislim da odavno nisam video toliku koncentraciju penzionera. “Ljubazna” medicinarka na šalteru mi je rekla da odjebem… doduše, ne tim rečima. Više onako, suptilno – zakazavši mi snimanje za 7. maj u 14h!

Ovo je značilo da moram da pljunem hiljadarku za privatnog lekara. To mi se uopšte nije svidelo, ali nije bilo drugog načina. Privatna ordinacija u Šafarikovoj je odradila posao za 15 minuta. Malo sam se lecnuo kad je medicinska sestra rekla da se skinem, ali sam shvatio da hoće da se svučem samo do pojasa… Inače bih se izuzetno neprijatno osećao.

Rendgenski snimak je pokazao da nema preloma, kalcifikacije niti bilo šta ozbiljno. Problem koji imam je… uh… sad treba ovo napisati – “akutna upala tetivne ovojnice levog ramenog zgloba”. Sa snimkom nazad kod studentskog lekara. Dotični mi odreže fizikalnu terapiju. I to kakvu! Parafin, dinamička struja, terapija ultrazvukom, masaža i još dve stvari koje ne mogu da pročitam… Kombinaciju legalnih narkotika sam smanjio, po savetu lekara.

Sem ovog gore navedenog, ništa zanimljivo ove nedelje. Ah, da, položio sam jedini (samim tim i poslednji) ispit u ovom roku – preteški Srpski 3: Leksikologija i frazeologija. Dobro, nije on toliko težak koliko ja nisam učio. Sedmica je velika kao desetka, ali ocena nije ni važna. Važno je da sam ja skinuo još jedan ispit sa vrata (uuu, eto jedne fraze, i to somatske!).

I sve ovo sam uspeo da odradim pod lekovima.

Sada imam zasluženih 10 dana raspusta…

My heart grows ever so sad thinking what life brings to such foolish ones. When new dawn grows upon themselves, shall they consider it to be the last one? Consider fear? The pain, the suffering.

‘Tis words that are important above all, for true words will set us free… Foolish words will kill us. Entrance to the world of love is paved with words. And we walk, so mesmerized with sweet words…

Amongst the dead we shall rest, ever so silent and peaceful… Like the hasten hearts beating steadily death, we rush to the end…

Until the end devour us…

Consummatum est.

Prosečnom muškarcu je potrebno:

- 15 minuta za ličnu higijenu (brijanje, tuširanje i sve ostalo)
- 4 minuta za oblačenje
- 1 minut za izlazak iz stana

Prosečnoj devojci je potrebno:

- 90 minuta za ličnu higijenu (ceđenje u kadi, pranje kose sa 4 šampona, balzama i pakovanja, brijanje nogu, pazuha i ostalih delova)
- 70 minuta za oblačenje (uključujući tu i izbor odevne kombinacije, presvlačenje pred ogledalom, poziv drugarici, nerviranje oko nedostatka BAŠ te bluze)
- 20 minuta za izlazak iz stana (“Kako izgledam?”, “Vraćam se oko tri!”, “Ostavila sam dlake u slivniku, sredi to…”)

A što je najgore od svega – muškarcima nije stalo ni do šminke, ni do odevne kombinacije, već samo do seksa…

Paradoks života.

I tako, prođe (skoro) još jedna godina.

Da li je donela viđe dobrog ili lošeg?

Tim pitanjem ću se baviti u narednom zapisu, kada budem analizirao 2007.

Do tada, srećna Vam nova godina!

Hm… preko 10k poseta? Zamislite samo koliko je to duša nepovratno promenjeno čitanjem ovog bloga! Novih 10000 perwerznjaka za moju armiju…

Da se vratimo na statistiku… Statistiku čestitanja mog rođendana!

Dakle, evo broj čestitanja, podeljenih po tipu medijuma…

• SMS poruke (od devojaka 12 komada, od muškaraca tri, ukupno 15)
• Forumi, Myspace i slično (od devojaka 10 komada, od muškaraca jedna, ukupno 11)
• Tel. pozivi (nažalost, samo dva, oba ženska)
• Uživo (od devojaka devet komada, od muškaraca četiri, ukupno 13)

Šta nam ovo, u zbiru, govori… Ljude mrzi da zovu, cicije nijedne. Radije šalju poruke.
Nije bilo nekih preteranih iznenađenja. Otprilike su svi koje sam očekivao da se jave, to i učinili. Dobio sam SMS čak i od jedne bivše. Hvala!

Kada prevedemo u procente, dobio sam 19.51 odsto muških čestitki i 81.49 odsto ženskih čestitki (ako sam dobro sračunao, pitaćemo Anu, ona voli statistiku).
Zanimljiv kuriozitet – prvih 10 časova tog dana sam imao whooping 100 odsto ženskih čestitki…

Aonda je ******* morao da mi sjebe statistiku…

Hm, prilično sam depresivan zbog toga. Zapravo, može se reći da mrzim ovaj dan podjednako koliko ga i volim. Nema to nikakve veze sa činjenicom da sam jednu godinu matoriji. Ima veze sa činjenicom da sam na taj dan najčešće sam. Sam, primam poruke i pozive od ljudi koji se samo na taj dan sete jer sam im u kalendaru.

U ovih par rečenica bih trebalo da sumiram proteklih 365 dana i šta sam postigao. Iskreno, ja ne vidim u čemu se protekla godina razlikuje od neke ranije, sem, možda, ovog bloga, koji je pokrenut pre nepunih šest meseci i već imao bezmalo 10000 poseta (ovaj post je napisan u nedelju a biće vidljiv u sredu, u 15.25h)

Pa šta sam to tako važno postigao? Nekoliko propalih veza koje su izgledale uspešno na početku. Nekoliko izgubljenih prijatelja, nekoliko novih. Nekoliko položenih ispita, 17 sedih vlasi na glavi, oko stotinak litara popijenog piva, dve litre absintha, pelinkovca malo manje…

Dve hiljade sati ispred kompjutera, dva napravljena sajta, dva foruma. Sedam odigranih igrica (3 kompletno), 400 pročitanih dnevnih novina, 100 magazina.

Dve stotine sati provedeno ispred televizora. Tri hiljade poslatih sms poruka, 400 sati razgovora. Nijedna popušena cigareta.

Preko 50 svađa sa prijateljima i neprijateljima.

Okruglo sto postova na blogu. Ovo je post broj 101.

I gde sam sad? Ko će to znati…

Srećan rođendan.

Scenario po kome je nastao film vezuje se za istinit događaj nemačke tinejdžerke Anneliese Michel koja je bolovala od šizofrenije (kako zvaničnici kažu) ili bila posednuta.

Bilo kako bilo, nekoliko linkova sam vam obezbedio ovde koji će vam pomoći da istražite celu priču, a u nastavku ovog posta možete pogledati nekoliko fotografija dotične devojke, snimljenih neposredno pred smrt.

http://www.chasingthefrog.com/reelfaces/emilyrose.php/ Istinita priča o Anneliese
http://www.redemptiondenied.com/totalen2.mp3 Kratak snimak egzorcizma nad Annelise