Ovaj put, za razliku od prošle godine, neću napisati da se čujemo u ponedeljak! Zahvaljujući mojoj spretnosti, sada sam u mogućnosti da pišem ovaj blog sa moje uboge Nokije 3510i, tako da postoje velike šanse da (doduše, kraće) izveštaje čitate manje-više redovno!

Radujem se koncertima Nightwish, Tiamat, The 69 Eyes, Sex Pistols, Ministry i još nekima…

Toliko za sada!

Čitamo se!

Kao u najcrnjim horor/SF filmovima kada prikazuju usamljene putnike kako se voze mračnim putem. Instrument tabla mog vozila počela je da treperi, digitalni brojač pređenih kilometara se resetovao na nulu, svetla koja su do tada ponosno gorela počela su da se gase.

I tada, kao krv crveno upozorenje u dnu instrument table – majušna slika akumulatora, drečavo crveno i odvratno.

Značilo je to samo jedno – akumulator nema struje, najverovatnije jer se ne puni. Poslednjim trzajima sam uspeo da se dovučem do ulaska u Novo Miloševo gde mi je elektronika potpuno izdahnula. Trideset minuta pre ponoći.

I tako, ništa od puta. Sat vremena kasnije strinin konobar dolazi i šlepa me nazad. Auto sablasno zvuči kad se voziš u njemu dok motor ne radi. Sam, kroz Vojvođansku ravnicu, bez svetla, kao ranjeni brod plovim zakačen na vozilo ispred mene…

Malopre sam saznao da je pukao kaiš alternatora. Bzvz… Lada 112 nije poznata po tako jednostavnim kvarovima. To kad braća Rusi upropaste…

Pošto definitivno nisam mogao više da pijem, odlučio sam da uzmem guaranu. Ostatak ekipe se odlučio za litarske (?!) krigle točenog piva! Elem, konobarica pod imenom Dijana donese naša pića.

Epilog je sledeći: iako je moja konzerva guarane bila sveža (makar po datumu proizvodnje), bila je potpuno out, bezukusna, sjebana, nikakva. Čonka, Zeka i Bojan su takođe uzeli mali gutljaj i složili se samnom. Dijana was summoned among us once again…

Ja “Ovo ti je izgleda pokvareno, ne znam…”
D: “Pa valja rok, nemoguće…”
Ja: “Probaj, ajde jbn probaj!”
D: *srk* “U jbt, stvarno…”
Šef: “U čemu je problem? *srk* U jbt, donesi mu drugu”

I tako i bi… druga konzerva je stigla. Otvorio sam je i…

Ja: “Jel ti mene zajebavaš?”
D: “A daj bre, nemoguće… *srk* E ne verujem…”
Ja: “Zajebi bre, donesi mi kolu”

Prosto neverovatno, ali izgleda da je cela serija bila pokvarena ili tako nešto. Uglavnom, dobili smo da igramo free bilijar do kraja večeri, Zeka se upucavao konobarici a Čonka se napio kao smuk. Bila je jako zanimljiva partija…

Guarana – no sleep!

Ni ne moram da vam govorim da je ono što se desilo potpuni raspad…

U mom mozgu je crna rupa u trajanju od preko 9 časova..

Bilans: ogromna modrica na desnom ramenu, modrica na desnoj šaci, keva nije pričala dva dana sa mnom (verovatno sam je sreo na putu do kreveta) i strašno neprijatno ustajanje sutra ujutru…

Funny thing… probudio sam se bez mamurluka i mučnine ali još uvek poprilično pijan… Trebalo mi je 14 časova da se konačno otreznim…

We are the absinthe fiends…

Dan treći

Nakonveć uobičajenog ustajanja u 14h dobio sam poruku od moje drage prijateljice i koleginice Olge sa TV Panonije u kojoj me pita da li bih želeo da joj pravim društvo pre odlaska na tvrđavu tog dana i to na utakmici košarkaškog prvenstva U19 – Srbija – USA! Poziv je, naravno, prihvaćen…

No, to je značilo da se mora ići već u 17.30h pošto je basket počinjao u 18h! Nakon kratke stanke u redakciji TV Panonije pokupili smo kamermana i otišli do Spensa. Bilo je malo problema oko akreditacija ali smo nekako upali na sredinu prve četvrtine. VIP Press loža, free drinks, cheerleaders! Yeah, baby!
Utakmicu smo, nažalost, izgubili!

Nakon ovoga, guranje u prepunoj 9-ci da bi stigli na vreme na Đavu… No, i pored svega, zakasnili smo na Midgard! Wisdom je bio bend dana, uz U.D.O. međutim, zbog problema oko kašnjenja satnice, Wisdom su odlučili da ne nastupe Potpuno sranje! Kuga je uskočila umesto njih ali to nije bilo to jer je ovo već treći ili četvrti put da “umalo” pogledam Wisdom. Jbg.

No, makar U.D.O. nije razočarao. Jebeno fenomenalni tr00 metal straight from Germany! Iako dežmekast (dugo sam čekao da upotrebim ovu reč!) i mator, Udo rastura! U solo pesmi gitarista je sišao sa bine, prošao ogradu i nastavio da svira usred publike! Za kraj su svirali megahitove “Metal Heart” i “Balls To The Wall” što nikoga nije ostavilo ravnodušnim!

Posle U.D.O. sam pogledao Bombarder i side-band Marije iz Abonosa – Seraphim. I to je otprilike to. E da, koga sam upoznao/video. Anu (Ana(lna) Ana) koja je volontirala neko sranje te večeri sa nekim smušenim tipom. Pfff… Alisa naravno i njena drugarica Maša koja se polivala vodom u cilju rashlađivanja sebe i zagrevanja ostalih. Neke dve amerikanke koje su actually poreklom iz Bosne ali nevrmajnd! Nadam se da će me mejlovati, treba da im pošaljem Draconic promo. Bile su tako ljubazne da sa mnom podele svoje sledovanje Jack & Coke (Džek Denijels viski i koka-kola, za neupućene) . Prvi put pijem taj miks i bilo je odlično. Jako ali odlično! Pozdrav za njih dve!
Nakon Seraphima sam otišao da knjavam! Tri dana je prošlo a poslednji, najočekivaniji je tek trebalo preživeti!

Dan četvrti

Ujedno i dan koji sam najviše iščekivao! Dakle, dooobro se naspavati pre svega jer sam planirao najduže da ostanem. Na tvrđavi sam već oko 19h. Angusih Sublime su nažalost svirali prvi. Arpad se ošišao i to jako uvrnuto. Standardno odlična svirka. Dan je, zaboravih da napomenem bio rezervisan za death & black metal. Groteska je sledeća – upamtio sam da imaju žensku bubnjara – i to plavušu! Naravno, masa je izjavljivala ljubav. Heteru sam gledao nekoliko puta već, spremaju novi album (a ja nemam još ni prethodni – sic!) ali su ovaj put iskombinovali pesme sa prvog (koji mi je poznat) i pesme sa drugog (apsolutno mi nepoznat) albuma. Nakon Hetere sam ukačio u bekstejdžu May Result kako se šminkaju! Hehe, little miss pageants… MR su stvarno razbili sve, i bili odlični. Savršen set uključujući i “Svetogrđe” kao i propratnu scenografiju u vidu grobljanskih kandila. Tesstimony su bili sledeći ali sam njih odlučio da žrtvujem jer sam otišao do Fusion bine da pogledam šta se tamo dešava pošto su Neredi trebali svirati kasnije. Naleteh na Alisu, Peđu (Kreka), Andžu i ostale sa faksa pa sam prisustvovao venčanju! Ne, nisam bio pijan. Improvizovani matičar(ka) vam je omogućavao da se venčate sa voljenom (ili ne toliko voljenom) osobom i taj brak važi to veče u State Exit! Dakle, Peđa i Tamara, kao prvi par i Alisa i Boris, kao drugi su se zavetovali pred matičarkom u šorcu i uskom topu sa čaršavom na glavi da će se voleti, čuvati i paziti do kraja… hm, Exita? Elem, u ovakvim trenucima mi je žao što nemam aparat ili makar kameru na mobilnom. Jbg. Since I wasn’t the best men, all I needed is to get some wedding gift. Zato sam iskoristio moje privilegije i gvirnuo u bekstejdž Fusion bine gde sam pokupio autogram od Ivane iz Negativa, Alisine omiljene grupe. Usput sam uhvatio i početak Dyko & Wolfgang of Kraftwerk, i sve je bilo po propisu – početak koncerta sa snimcima Autobahn aus Deutschland!
Povratak na Explosive binu me je ostavio bez reči jer su Satyricon, zvezde večeri, izričito zahtevale da SVI ostali sem obezbeđenja izađu van bekstejdža, inače neće svirati. Skroz pederski ali bili su mnogo nadrkani, ko zna iz kog razloga. Svejedno, svirka je bila nenadjebiva – K.I.N.G., Now, diabolical i Mother North na kraju – da napomenem samo neke.
Nakon ovoga sam otišao nazad na Fusion gde su nastupali moji Neredi. Međutim i tamo je sve kasnilo pa sam bio prinuđen a odgledam ceo nastup Edo Maajke. Shit. Čak je imao muda da popljuje britanke – “Jao, baš ste mi svi lepi… ali vam ove britanke kvare prosek.” Ne bih to zvao koncertom ali se nekako završio. Bare, pevač Majki iz Hrvatske, koji su nastupali sledeći, je bio potpuno dezorijentisan i kontuzovan od alkohola. Pravi prototip matorog rokera koji je srećan jedino kad je na bini. A na bini je izgledao kao da će da padne svakog trenutka…
Sve je kasnilo grozomorno mnogo. Ritam Nereda su trebali da nastupe u u 02:30 a počeli su sa svirkom tek negde u 03:30. Previše sam subjektivan da bih opisivao koncert ali ću samo reći da sam imao najbolja mesta in the house. Bio sam na bini i posmatrao publiku koja je ludila. Negde pri kraju nastupa, baš pre Puta beznađa, počelo je da sviće… Fantastičan kraj nastupa.

Negde u 04:45 krenuo sam sa Tvrđave i u gradskom odlučio da ne spavam već da se po povratku u stan spakujem i odmah krenem kući. Bad idea, let me tell you.

Šta reći nakon svega? Proveo sam se i više nego solidno. It was worth it!

Vidimo se sledeće godine!

Dakle, da počnemo…

Dan prvi

Zahvaljujući činjenici da sam tek 11-og uveče saznao da idem na EXIT, sve je moralo biti odrađeno vrlo brzo. U četvrtak (prvi dan festivala) sam krenuo za Novi Sad da pokupim akreditaciju. Iznimno hvala Bobanu (RN) na performer akreditaciji koja mi je omogućila da uđem na festival, pa i u backstage.
Dakle, stigoh u Novi Sad oko 14h, i nakon pokupljene akreditacije sam otišao do stana da ostavim stvari i spremim se jer je ostalo svega 4-5 časova do početka!
Izbor za to veče je bio lak – Explosive bina i švedski Meshuggah. Akreditaciju namerno nisam zakačio na sebe, sve do Podgrađa i čim sam je stavio startovale su me dve devojke da ih uvedem unutra. Normalno, to nikako nije bilo moguće… Po ulasku na VIP ulaz i maksimalnom pretresanju (ponoviće se još tri puta) ugledao sam negde kod Cinema bine pandura kako urinira na travnjak. Izgleda da njima nisu objasnili svrhu Toi-Toi… Da krenemo sa bendovima:
Odium Inc. – pevačica, niska, brutalna, odličan Arch Enemy klon! Zakasnio sam na pola ovoga…
Infest – prva polovina dobro, posle malo smorili.
Kaoz nisu nastupili jer im je pevač uhapšen na ulazu zbog 0.6g marihuane.
Mad/Goya – ovaj put ih nisam propustio, odličan nastup. Za sve pivopije.
Amon Din – najbolji bend večeri, rasturili su sve.
Meshuggah – mnogo ljudi je došlo samo zbog njih, lično nisam ljubitelj. Koncert odlično i profesionalno odsviran, vrlo kompleksna muzika.
Ljudi koje sam video i popričao with: Olja, Marina, Tea (TV Panonija), Frubi i Marina, Alisa & kompanija, Žare Immortal, Nevena (18 Angels), Mikica & Nikola (Alogia), Marija & Jakša (Abonos) Neil & some other guy (beer ambassadors from Ireland).
Nakon ovih nastupa sam se našao sa Alisom i (nazovi) njenim prijateljima kod Fusion stage. Prilično me je izradila, jer mi nije napomenula da su ona i njena drugarica tamo sa svojim boljim polovinama. Nevertheless, na Fusionu sam odgledao kraj EKV Revisited (prilično morbidno zbog glasa M.Mladenovića) i početak KUD Idijota. Oko 3h izjuta više nisam mogao da izdržim i krenuo sam put stana, dosta je za prvi dan…

Dan drugi

Na Explosive bini sam punk i Oi! Petak mi je ionako neomiljen dan, još je ovo bio i baksuzni 13. Tokom Exita sam živeo kao u nekom filmu – ustajanje u 14h, ručak, dnevne novine, tuširanje, Tvrđava, spavanje… Ovaj dan se nije puno razlikovao sem što sam odlučio da nosim jaknu jer sam se prethodnog dana smrznuo kao losos u Rodićevom marketu i što večeras neće biti skoro nikog poznatog.
Opet zanimljivo u Podgrađu. Tri devojke prodaju Blic Exit novine, za 99 din.
Prilazi prva: “Ćao, hoćeš da kupiš novine?”
Ja: “Hmm, I don’t understand you, sorry…”
Prva devojka: “Uh, čekaj… wait! Hej, dođi ovamo da mu objasniš na engleskom” (upućeno drugoj devojci, preko puta ulice)
Druga devojka: “Hello! Well, you have this pages in english, and it’s only one euro” (mada, 1 evro NIJE 99 dinara)
Ja: “Tell me more..”
Druga devojka: “Well, it has program and all other stuff… only one euro, come on, you got one euro!”
Ja: “Well, yeah… But no, thanks anyway… I’ll catch you guys later, enjoy!”
Jadne devojke – mora da su pomislile da sam maksimalna škrtica!
Bendovi:
Tibia – apsolutno mi se nije svidelo, emo sranje
DMT (Distorzija Motorne Testere) – zanimljiv rock, ali ne spadaju na Explosive binu
Provokacija – odličan čistokrvni oi! Jedva čekam da ih gledam u Bečeju 28-og! Ovo im je bio prvi nastup posle 12 godina, kako mi gitarista reče.
Vrisak Generacije – standardno dobro, Gaga i kompanija znaju svoj posao
The Business – zvezde večeri, pokidali su sve! Najviše ljudi, svi skaču, urlaju, znaju sve pesme! Iako su realno matori već, odradili su svaki uložen euro u njih!
Hitman – gledao sam ih već nekoliko puta, međutim nezgodno je bilo sada, ostalo je svega 70-ak ljudi kod Explosive bine jer su svi punkeri otišli na Peter & The Test Tube Babies koji su nastupali na Fusion bini baš tada.
Odlučio sam da popijem kafu koja se besplatno delila, mada je bila više ice coffee nego prava kafa ali nećemo se buniti. Seo sam kod raskrsnice za main stage i posmatrao nepreglednu kolonu ljudi koja je dolazila iz pravca glavne bine nakon Beastie Boys. Čak sam imao čast da prisustvujem svađi (urlanju) nekih engleza (momak i devojka). Doduše, više je to bio ljubomorni ispad jer je ona njega optužila da je merkao neke ribe na Beastima a on nju da je gledala Irce u kampu… Na kraju su se rastali svako na svoju stranu – ona na main, on ko zna gde, prethodno počastivši jedno drugo sa nekoliko sočnih psovki. Mada, oni se svađaju drugačije od nas – primer: “Fuck off, baby!”. Nekako se tu zatekla i Alisa, mada se nismo dogovarali, pa smo posetili rege binu gde sam gledao i slušao nastupe Skadama i Boj Lucki-ja. Nekako u isto vreme kao i juče, sišao sam sa tvrđave oko 3h. Na stanici kod Lovotursa je bilo nas nekolicina i jedan dečko koji je bio prilično pod dejstvom opijata. Kako znam? Pa ko bi pri čistoj pameti odvalio metalni raspored vožnje GSP, spakovao ga u torbu, otvorio svetleću reklamu, izvadio neonku, vrteo je oko sebe kao Bruce Lee i napokon ušao u autobus sa istom? Ni to mu nije bilo dovoljno pa je skinuo plastiku sa sijalice u autobusu i spakovao je u džep?! Luda noć…

Dobio sam backstage propusnicu za sva četiri festivalska dana tako da ćete i ove godine definitivno moći da čitate moj opširni izveštaj… Nažalost, aparat ne nosim ali naćiće se valjda neko da slika

Ove godine prvi put idem potpuno nespreman, nemam pojma šta ću da gledam sem možda 2 ili 3 benda koje sigurno planiram da vidim. Ali ispašće dobro, siguran sam.

Pored Explosive, bine koju ću sigurno posetiti ove godine idem i na Fusion stage i možda na Main, ako bude nešto zanimljivo. Ove godine nemam niti jedan bend koji “moram” da gledam tako da ću uzeti onu knjižicu i hemijsku, sednem i natenane zaokružim (kao sportsku prognozu) čemu ću da prisustvujem. Takođe, idem sam samcijat i sem ako ne sretnem nekog poznatog imaću punu slobodu da gledam šta ja želim.

Downside ovoga je da neću pisati sve do ponedeljka… ali nešto se mora žrtvovati
Kad se vratim, u ponedeljak, sumiramo utiske!

Memorable moments sa koncerta:
- konobarica: “Jao što je lep prsten gde si ga kupio?”
U  prodavnici srebra, glupačo…
- unknown girl: “Jao, ti živiš u Novom Sadu, zar ne?”
Bingo! Dva bambija za tebe, otkrila si nešto što svi znaju..

Okup male ali odabrane grupe hodočasnika je bio u 17h u centru Bečeja. Poprilično kasno za moj ukus, iskreno sam se pribojavao da nećemo stići na vreme, no to se pokazalo neopravdanim. Pre samog polaska svratio sam sa Krstom do podruma pića na refill. Smatrao sam da su mi dve dvolitre previše pa sa, za razliku od njega, uzeo samo jednu…

Bon voyage

Saputnici u aklimatozovanom kombiju su bil: Krsta, Zeka, Velja, Seka, Jelena, još jedna Jelena, Tamara, Eleonora i Sandra. Sa mnom, ukupno 10 + naš šofer! Početak putovanja u 17:15h, bilans piva u meni: 0

Čurug

Ah, infamous selo nadomak Bečeja. Do njega smo relativno brzo stigli. Put je ovde užasan i najveći problem je bio kako piti a da veći deo ne prospeš po sebi. Sva sreća pa je kombi bio komforan.
Bilans piva u meni: 1

Izlazak na autoput

Da bi pre stigli, odlučeno je da se ide auto-putem. Do tada smo već svi bili veseli, muzika je svirala (hits of the 80ies, Zeko ubiću te!) a mi smo pili… Zeka je tada već načeo drugu flašu vina (neko slovenačko) za koju smo odmah utvrdili da ima neodoljiv šmek i miris sena (?!). Da smo dobri poznavaoci vina, pokazalo je i to što na etiketi piše (namučili smo se čitajući slovenščinu) da se “može osećati malo na seno”. Fuck! A kao šatro je 30 evra po boci… manijenego!
Bilans piva u meni: 3 (i par gutljaja senovitog vina)

Piš-puš pauza

Perverznjaci nijedni, znam da je bilo devojaka u kombiju ali puš pauza odmah nakon naplatne rampe se odnosila na duvan, s obzirom da u kombiju (sva sreća!) nije bilo dozvoljeno pušenje… bilo kakve vrste. No, imao sam pametnijih stvari posle 4 piva… preskakanje ograde pored puta i vraćanje majci prirodi…
Bilans piva u meni: 4 (tj. 1 dvolitra = nestalo mi piva)

Za Beograd, zaaaa Beograd…

Opasno smo se približavali našem odredištu. Krsta nije dovršio još ni prvu dvolitru pa smo odlučili da mu pomognemo… Razgledajući krajolik naše lepe Vojvodine, gutljaji sami klize… A kad pomislim da sam pre polaska planirao da budem straight skroz… Ništa zanimljivo tokom ovog dela puta, ili se ja ne sećam.
Bilans piva u meni: 6 (tj. 1 dvolitra = nestalo mi piva)

Parkiranje

Napokon, u 19:05 minuta mi stižemo na parking kod SKC sa baštenske strane. Ispadamo brzinom munje jer veliki broj nas mora da se ovaploti u toaletu SKC-a. Na sreću, to i uspevamo. Brz pogled unaokolo mi otkriva da unaokolo nema nikoga, a pošto znamo za jadac, Krsta, Zeka, Goran (koji se tu pojavio odjednom, došao je vozom) i ja odlazimo do čuvene trafike preko puta garaže u Masarikovoj. Again, refill… Tada već poznati ljudi počinju da se okupljaju te sam uskoro video (i pozdravio) Angeldust, Elldamara, Marinu (Frubijevu lepšu polovinu), Sixpoundera, Mržnju, Lucidu i još (verovatno) neke…
Bilans piva u meni: 8 (crap, moramo do trafike ponovo)

Bjesovi

..su propušteni dakako. Doduše, proverio sam moju akreditaciju i utvrdio da je sve u redu, te nisam želeo da žurim unutra. Da, nisam napomenuo da je koncert prvobitno bio smešten u baštu SKC, ali zbog potencijalne kiše ništa nije bilo od toga. Krsti baš nije išlo pivo, te je jednu od 2 limenke koje je kupio ranije odlučio da mi pokloni uz uslov da ako uzmem i popijem, moramo da odemo i da kupimo još… Svakako sam planirao da odem i da kupim još, ali sam dil mi je bio izuzetno uvrnut. No, it is sacrilege to say no to beer…
Bilans piva u meni: 9

Bašta SKC

Nakon posete trafike, ovaploćivanje se podrazumevalo. Tada je već bilo veliko obezbeđenje na ulazu pošto je bilo već 20:30h i koncert je počeo, pa smo posetili ugao kod bašte SKC… U povratku sam sreo Branka (Demether) koji je pio Holsten ispred sa dve svoje koleginice (buduće doktorke). I vaguely remember da se jedna zove Sonja a druga je isto imala neko žensko ime (logično, jel…) ali se iskreno ne sećam. Bilo je vreme za ulazak unutra…
Bilans piva u meni: 10 (jeej, dvocifreno)

Koncert

Nakon provere akreditacija i kratkog pretresa, obreo sam se negde u 15-om redu, zajedno sa Goranom i Krstom. Pošto je ostalo još nekoliko minuta do početka svirke a ja sam ČVRSTO odlučio da više ne pijem ništa, vreme sam trošio u razgovoru sa Marijom i Jakšom (Abonos). Dogovarali smo se za neku potencijalnu svirku u Bečeju, ali o tom potom…
Na samom početku koncerta, odlučio sam da neću gledati ToN iz jebenog 15og reda. Čonkić je shvatio poruku i 15-ak sekundi kasnije, našli smo se u trećem redu, direktno ispred P.Steela! Čovek je naprosto propao… nažalost. Ostatak benda je bio manje-više ok, ali Pit je izgledao kao da su ga dovukli iz KBC 5 minuta pred koncert. Lično, ToN slušam već skoro 10 godina i uživao sam u svakom trenutku koncerta. Sada počinju reakcije tipa da zvuk nije valjao… sa mesta gde sam ja stajao bilo je prilično glasno, doduše, bas je u nekim trenucima brujao previše… Pit je dobio brushalter i gaćice iz publike, od devojke koja je stajala ispred mene. Ne, nisam proverio da li je skinula sa sebe, ako to pitate… Mada, mirisao ih je Pit, ko zna… Za kraj su svirali Christian Woman i hitčinu Black No. 1… i to je to… pre ponoći sve gotovo… Izašli smo napolje, popričah kratko sa Olgom i Vladom Jetom, kratak put do trafike (again!) ali ja sam kupio čips i fantu. Pokazaće se da je to bila mea maxima culpa… Krle je uzeo još piva.

The return

Uh, najteži deo puta. Kada ideš negde, iščekuješ da to počne. Kada se vraćaš, jedva čekaš svoj krevet da se naspavaš. Ali thrill nije isti kao kad ideš… smor smor smor. Da ne pominjemo da je Krsta negde na auto-putu tražio piš pauzu. Moj mozak to nije tako shvatio i protumačio je kao signal da i ja treba da se pridružim. However, moj urinarni trakt je bio suv kao barut… Zna se šta mi ostaje. Sve do tada, uspešno sam zadržavao sve u sebi i nisam osećao teskobu. Ali… kad se mora – mora se. Dva prsta u grlo kao pripomoć i daj sebi oduška… Nakon toga je sve bilo divno i krasno iako sam ispod oka gledao Krstu zbog ovoga…
Bilans piva u meni: 0 ili možda 1

Home

Izbačeni smo iz kombija na istom mestu gde smo i ušli u njega. U 2h nakon ponoći sam već bio u krevetu a 10 minuta nakon toga u REM fazi sna…

Epilog

Put – odličan
Koncert – moglo je i bolje ali sam video ToN! Jbt!
Pivo – njaah… neću ga piti sigurno nekoliko dana
Vino – kakvo vino, jbn seno!
Društvo – video sam sve prijatelje po BG i to je najvažnije…

See you soon!

P.S. uskoro stižu slike i video klipovi, Goran je snimao nešto, bar mislim…

U četvrtak, u klubu Hedonist održana je uspešno prva žurka SUFF foruma u organizaciji Minke i Andže.
Naše drage domaćice su bile prilično raspoložene po dolasku vašeg izveštača. Minkina toaleta je bila za svaku pohvalu i zaista se potrudila da održi atmosferu na nivou. Andža je već na samom početku bila poprilično pijana tako da nju nećemo uzeti u obzir.
Da ne bi ulazili u dublju analizu ko je šta radio, pio, hvatao, ispitivao, testirao i slično, prenećemo Vam samo neke od najosnovnijih činjenica, taksativno:
- klub: neočekivano mali i “kućno” namešten
- piće: obzirom na Novi Sad, solidne cene
- okupljene g-đice i gospoda: uglavnom sa FF sem nekoliko stranaca
Na karaoke takmičenju je učestvovalo 10 kandidata, iako je bilo i dueta. Godfather i Makaveli su bili van konkurencije, obzirom na količinu alkohola koji su sasuli u sebe. Godfather je radio gluposti…
Sveta se napio i pre žurke, na fakultetu i nije želeo da rizikuje ekscese te nas nije udostojio svojim prisustvom.
Od prisutnih smo zapazili Juke Atz-a i Bojanu za koju smo konstatovali da će pozitivno doprineti proseku lepote našeg fakulteta i kancelarije. Juke Atz i ne mora da se upiše…
Dobili smo i štiklom po starkama i nismo uzvratili…
Pored stvarnog Flashback-a, uz istoimenu numeru, doživeli smo i solidan flashback uz numere “Oči boje duge” i slično…
Iznimno hvala Alisi i njenim drugaricama koje su nas naterale da posetimo Hedonist sinoć. Iako nisu pobedile, nije šteta. Mislim, šta će njima još dve pice…
Alles zussammen, žurka je protekla poprilično dobro i pored manjih problema…
Ah da, Mišković je pobedio… Kao da mu nije dosta jedna titula…
Mislite o tome…

Pros: činjenica da nismo pili, ljudi, Godfather, Alisa koja nas je bodrila
Cons: činjenica da nismo pili