Malo ljudi uspe da upamti moje ime tokom razgovora. Ne krivim ih, neobično je. Još manje ljudi zna kako sam dobio to ime.
Te 1983. godine, kada su odlučivali o mom imenu, moja baka je imala zakazanu operaciju u Švajcarskoj. Otvorenu operaciju srca, ugradnju trostrukog bajpasa. Doktor koji ju je operisao zove se Ninoslav Radovanović. Operacija joj je produžila života ja sam dobio ovo ime koje nosim i danas, iz zahvalnosti…
Koleginica sa mog fakulteta, Dragana (aka “Fiachel”) je udata. I to je kul. Nije kul to što sam ja ranije imao… “probleme” sa udatim ženama, u smislu da su muževi bili izuzetno ljubomorni, naravno bespotrebno…
Zato sam od Milorada tražio da mi dostavi pismeno odobrenje da mogu da se družim sa njegovom ženom. I ono je stiglo u moj inbox…
Ova ideja za pisanje odobrenja je idiJotska i ne spada u domen civilizovanog sveta, al’ evo ti ga, nabijem ti ga na kurac!
Mozes da se druzis sa mojom zenom, Draganom Ponjavic, a da ti ja pri tom ne rascopam glavudzu ili uradim nesto slicno!
Istampaj ovo u hiljadu primeraka i brisi sa njime dupe!
Pozdrav!
Milorad
Be a better friend, newshound, and know-it-all with Yahoo! Mobile. Try it now.
Mejl, kao mejl, očekivan… ali poslednja rečenica koju je Yahoo ubacio… vrh!
Maša ili Marija, kako god više volite. Jedna od Alisinih drugarica. Ovo je poslednji put da je opisujem tako, obećavam.
Dakle, takođe rezident u Petrovaradinu. Zanimljivo je to što je stavljam u ovu grupu, obzirom na način na koji smo se upoznali. Evo malo detalja:
Upoznali smo se na žurci u Hedonistu, negde u maju ove godine. To je manje bitno. Bitno je kako smo se upoznali. Taj dan nešto nisam bio preterano raspoložen (verovatno jer mrzim kad moram da čekam nekog a ja dođem na vreme) i Maša je pokušala da me animira. Međutim, ja nisam baš bio raspoložen i malo sam bio grub prema njoj tada. Sasvim opravdano je tada i ona bila malo gruba prema meni što je na kraju eskaliralo u svađu…
Međutim, tokom leta smo pričali online i nekako našli zajednički jezik - slažemo se da se ne slažemo oko nekih stvari.
Dakle, ko je Maša. Ona je srednja od tri sestre (starija je ok, mlađa je napast!) tako da je (Malcolm) in the middle. Kao što vidite na slici, kjut je i zgodna. Voleo bih da elaboriram malo više na pshički “izgled”. Često je depresivna, ponekad i previše, ali ja ne mogu da joj to zamerim, jer sam isti. Ono što znam je to da je uvek bila tu za mene da me oraspoloži ali i napička, kad zaslužim. U 90% slučajeva kad sam hteo da ćaskam sa nekim, samo ona je bila online. Hvala joj za to.
Voli supicu, pivo i gud kikiriki sa paprikom. Ne može da veruje da ja ne volim taj kikiriki toliko kao ona. Voli Sinead O.C., country, klasičnu i rok muziku i crtaće. Obavezao sam se da joj dam sve crtaće koje ja imam.
Svira violinu ali nikad je nisam čuo kako svira, nažalost. Sanja da kupi električnu violinu. Valjda će uspeti, nadam se.
Iako je počela svoj život “samo” kao Alisina drugarica, vremenom je postala potpuno zasebna osoba u mom životu. Značajna, ako smem da dodam.
U majspejs profilu joj piše divorced, što pretpostavljam znači da je single iako sam sanjao da mi je sa momkom “oskrnavila” krevet bez pitanja. No, to je možda prekognitivno mišljenje i vizija budućnosti. Moraću da je nateram da mi kupi rezervni krevet, za svaki slučaj… Stavila me tek na 12. mesto u top friends…
Čudno je što sam ovako prijatnu osobu upoznao preko svađe. Mene često kritikuju da volim raspravu i svađu i da se sa svađom ništa ne može postići.
I’ve proved them wrong.
Hm, da nastavimo prethodni post. Dakle, kao što verovatno znate, ova mlada dama je moja bivša devojka. Rastali smo se nakon skoro godinu dana još sredinom 2005. godine, i to prilično burno. I tako, večeras na koncertu sam je sreo i zbog razgovora sa njom ispred Floyda propustio drugi deo koncerta. Čovek bi pomislio nakon svega da ćemo se potući na licu mesta. Ali, na sreću, nije bilo tako. Čak sam i pivo dobio! 
Razgovor je bio prilično normalan, obzirom na okolnosti. Ja nemam običaj da pričam sa bivšim devojkama, so it was a bit of a surprise. Nevertheless…
E sada, da se ovaj post ne pretvori u lament, da vam predstavim dotičnu gospođicu. Dakle, ona je iz Beograda (trenutno) i studira holandski (?!). Na slici desno ima crvenu dugu kosu, ali sada je u drugačijem fazonu - kratka crna kosa… Zašto je ona meni (bila) zanimljiva? Pa, pre svega, ona je jedina koja je mogla da se svađa samnom ceo dan, svaki dan, nedeljama. “Obični” ljudi nakon određenog vremena jednostavno puknu, popuste, ali ne i Sunce. Ona je sposobna da održi kvalitet svađe danima. Možda zvuči bolesno, ali ona je jedina sa kojom sam mogao da se svađam u jednom trenutku, a već u sledećem da radimo potpuno obrnutu stvar. Mnogi je znaju, ali nisu je svi upoznali kako treba. Vrlo je ratoborna i osećajna, ali ponekad ume da zaplače, što nije za očekivati. Na telu ima neverovatnih 7 pirsinga… Vama perwerznjacima ostavljam da pogađate gde…
Sve u svemu, 10 meseci provedenih sa njom nema teorije da zaboravim ikada. I posle svih svađa, posle svih obostranih uvreda, posle tuče, činjenica da ja mogu da prozborim bilo šta sa njom i da se osećam dobro je fascinantna.
Mada, kako sama reče, ona prijatelje drži blizu a neprijatelje još bliže… Ja ću ovaj post ipak staviti u “Friends & Family” kategoriju…
Možda najneočekivanija stvar se dogodila pre tri dana. Verovatno se sećate da sam već ranije pisao o Alisi…. Da citiram sebe, “Dakle, ladies and gentleman, upoznajte Alisu, moju dragu koleginicu sa fakulteta. Doduše, nismo “prave” kolege jer studira bezveznu pedagogiju ali dobro sada, nećemo sitničariti…”
To je napisano 20. maja. Svega mesec dana, stvari su totalno drugačije… Delimično zahvaljujući mojoj pomoći a velikim delom zahvaljujući svojoj upornosti, Alisa je odlučila da polaže prijemni na katedri za medijske studije, tj. da pokuša da se prebaci sa pedagogije na žurnalistiku…
Šta reći… sem da je uspela u tome… Uspela je da položi prijemni…
I ne samo to… uspela je da se upiše na budžet…
Ostaje mi samo da kažem - čestitam koleginice! Ovaj put, to - koleginice, u pravom smislu te reči…
P.S. Slika nema veze sa tekstom, tu je samo da i vas malo obradujem Inače, je deo ranije pomenutog photo-sessiona…
